Procena rizika od hemijskih akcidenata 
Vrsta: Seminarski | Broj strana: 14

 SADRŽAJ
Hemijski akcidenti kao rizik u životnoj sredini...................................................01
Pojam i karakteristike udesa................................................................................03
Osnovne karakteristike hemijskih akcidenata......................................................04
Mesta nastanka udesa...........................................................................................06
Metode procene rizika od hemijskih akcidenata...................................................07
Modeliranje atmosferske disperzije......................................................................08
Ulazni podatci za model........................................................................................09
Analiza i procena rizika.........................................................................................11
Mere otjlanjanja posledica udesa (Sanacija) ;
Zaključak................................................................................................................12
Hemijski akcidenti kao rizik u životnoj sredini, Uvod
Različiti udesi (akcidenti) kao što su požari, eksplozije toksičnih gasova u hemijskim postrojenjima, industrijskoj proizvodnji ili prilikom samog transporta hemijskih materija, mogu imati za posledicu veoma veliki broj smrtno stradalih ljudi, povređenih radnika i ostalih ljudi u okruženju, kao i velike evakuacije stanovništva okolnih naselja, kontaminaciju životne sredine sa mnoštvom razlišitih poremećaja zdravlja ljudi životinja i biljaka, koji mogu da se javljaju i godinama nakon samog akcidenta, kao i veliku materijalnu štetu.
Hemijski udesi sa veoma katastrofalnim posledicama, kao oni što su se desili u Bopalu, Sevesu, Fleksborou, Meksiko Sitiju su uticali na to da se danas kontrolom hazarda bave javno mnjenje i stručnjaci širom sveta. Do povećanja briga javnosti zbog opasnosti od hemijskih akcidenata nije bez razloga, što potvrđuje i podatak Agencije za zaštitu životne sredine SAD-a (EPA-USA) prema kojoj se u SAD-u registruju po četiri hemijska akcidenta svakoga dana. Agencija za zaštitu životne sredine SAD-a ukazuje da se u poslednjih 25 godina u SAD-u dogodilo najmanje 17 hemijskih akcidenata, koji su imali potencijal izazivanja posledica sličnih onima u Bopalu 1984 godine, gde je bilo više od 2.000 mrtvih ljudi i oko 200.000 povređenih. Prema podacima OECD-a se procenjuje da se u svetu svaki dan dogodi između 30 i 35 hemijskih akcidenata manjeg ili većeg obima. Na osnovu ovoga se da zaključiti da se hemijski udesi po razmerama i štetnim posledicama mogu svrstati među veoma opasne pojave, koje veoma ozbiljno prete savremenom svetu. Važnost problematike je neosporna i leži u činjenici da su u našoj zemlji mnoga industrijska postrojenja i tehnološki procesi zastareli, ili se ne održavaju i ne remontuju na adekvatan način, pa je samim tim povećana opasnost od nastanka hemijskog akcidenda. O aktuelnosti ove teme govori i podatak, da je Vlada Republike Srbije, 1997 godine formirala Koordinacioni tim za hemijske udese širih razmera, kao i da je predloženo saveznoj vladi formiranje sličnog tela na federalnom nivou. Takođe, Ratni sukob 1999 godine tokom NATO bombardovanja, nije poštedeo hemijsku industriju. Među ciljevima su bili između ostaloga industrijska, hemijska i petrohemijska postrojenja, pa se i tada aktuelnost ove problematike povećava.
Tokom bombardovanja je oštećeno nekoliko stotina postrojenja, a može se reći da je razaranje skoro svakog pogona predstavljalo u manjem ili većem obimu industrijski udes. najuočljivije posledice na životnu sredinu, su imala razaranja petrohemijski kompleksa i rafinerija.

---------- OSTATAK TEKSTA NIJE PRIKAZAN. CEO RAD MOŽETE PREUZETI NA SAJTU. ---------- 

www.maturskiradovi.net 

 

MOŽETE NAS KONTAKTIRATI NA E-MAIL: maturskiradovi.net@gmail.com